КАКО ИСКОРИСТИТИ ИПА ФОНДОВЕ?
28.07.2014

Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља у Влади Србије, задужена за европске интеграције, обишла је са шефицом преговарачког тима Србије за придруживање ЕУ, др Тањом Мишчевић и домаћином, председником Градске општине Палилула у Нишу Бобаном Џунићем, Спомен парк “Бубањ” у Нишу који се обновља средствима из ИПА фондова ЕУ.

Јадранка Јоксимовић је овим поводом оценила да Србија као земља кандидат за чланство у Европску унију, треба максимално да искористи средства која су јој понуђена из фондова и прецизирала да је сваке године Србији на располагању око 200 милиона евра из ИПА фондова. Министарка је рекла да је нишка општина Палилула, која је реализовала пројекат обнове Спомен парка “Бубањ”, једна од најуспешнијих општина у Региону, по степену и обиму коришћења средстава из ИПА фондова и да ће имати подршку министарства и за друге пројекте. Она је нагласила да су пројекти прекограничне сарадње, какав је и овај у општини Палилула, веома важни и да ће она увек подржати њихову реализацију. При томе, како је рекла, они који су најбољи имаће предност у добијању финансијске помоћи.

У вези иницијативе о формирању посебног националног фонда за подршку пројектним активностима градова и општина у Србији, коју је упутила и општина Палилула, министарка је изјавила да се тражи системско решење. “Имамо проблема, знате и сами каква је економска ситуација, али постоји могућност и једна од опција је да нађемо баш из ИПА фондова средства за подршку пројектима за локалне самоуправе. О томе ћу ускоро разговарати са министром привреде господином Вујовићем у погледу трошења и начину коришћења ИПА фондова и верујем да ћемо ми неко решење наћи, изјавила је Јадранка Јоксимовић. Битно је да се фондови који су нам на располагању на добар, транспарентан и одговоран начин користе, да има и резултата. Ово што смо данас видели у општини Палилула је добар пример и ја заиста поздрављам напоре председника Џунића и општинског руководства које је схватило могућности да коришћењем средстава фонда унапреде квалитет живота својих грађана.

Шефица преговарачког тима у преговорима о приступању Србије ЕУ др Тања Мишчевић је рекла да је велики број грађана Србије за промене и за реформе по европским стандардима. То је показатељ да се "нисмо ми променили према Европској унији већ у разумевању онога што је добро за нас”. Коришћењем ИПА средстава али и вођењем преговора ми полако прелазимо на један нови систем који се назива децентрализовани систем имплементације који ће нам омогућити да и централна власт али и локалне самоуправе добијају средстава већег обима и значајније пројекте који сада улазе у област развоја села, дакле много више од саме пољопривреде, затим питања која се односе на заштиту животне средине и наравно транспорта односно изградње инфраструктуре. Могућност и способност да искористимо средства из фондова ЕУ у нашој земљи су на јако завидном нивоу. Средства националног ИПА програма искоришћена су са преко 85 одсто а за прекограничне пројекте и преко 93 одсто. За тај процес је потребно учити. Само добрим пројектима и идејама могу се обезбедити потребна средства из фондова Европске уније.

Сарадњу са партнерима у Региону, општинама у Бугарској, општина Палилула је искористила за промоцију својих потенцијала и отворила могућност економске сарадње посебно у сектору малих и средњих предузећа. Наша активност је препозната и представници ЕУ су наш рад похвалили и истакли као добар пример у Региону. Међутим, ту долазимо и до кључног проблема, “како и где обезбедити потребна средства за подршку остваривању пројеката ЕУ”, нагласио је Бобан Џунић, председник Градске општине Палилула-Ниш у разговору са представницама Владе Србије. Џунић је министарки Јоксимовић указао на кључне проблеме са којима се сусрећу локални органи власти, установе, организације цивилног друштва након добијања пројекта. “За реализацију неког већег пројекта, носилац пројекта потребно је да пре добијања средстава из фондова ЕУ обезбеди пројектно-техничку документацију вредну више хиљада еура а затим и обезбеди одговарајуће предфинасирање. Јер, принцип је код оваквих програма (рецимо Суседски програм) да предлагач пројекта потроши 20 одсто средстава која су пренета из фонда ЕУ на име предфинансирања пројекта, али покрије и остатак инвестиције од својих средстава, па након достављених финансијских и наративних извештаја и мониторинга првостепене контроле Министарства финансија тражи рефундирање и повратак утрошених средстава. То су велика средства, посебно за мале и сиромашне опстине на југу Србије, које иначе спадају у категорују девастираних, руралних и неразвијених подручија. Општина Палилула са својих 80.000 становника, као градска ипштина Града Ниша, спада у најсиромашније општине у Републици. Када након веома строге процедуре добијете пројекат, суочени сте са чињеницом да немате средстава за његову реализацију. Могућност је да одустанете, користите неповољне кредитне услуге комерцијалних банака или обезбедити одговарајућу подршку државе. До сада смо имали само подршку Града Ниша и разумевање градоначелника Ниша проф.др Зорана Перишића.

У разговору са министарком Јадранком Јоксимовић и др Тањом Мишчевић, председник општине Палилула Бобан Џунић иницирао је тражење одговарајућег системског решења, подршке пројектном активностима на државном нивоу, по моделу земаља у нашем окружењу које су недавно постале чланице ЕУ И имају добре резултате у овој пбласти..